Mačvanske Terme i termalni bazeni
Mačvanske terme i geotermalne vode Mačve skoro tri decenije nakon što su ih otkrili stručnjaci Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda, gotovo se uopšte ne koriste. Prema nekim procenama, iz eksperimentalnih bušotina u međuvremenu je nepovratno istekla energija vredna najmanje 50 miliona evra.
Rudarsko-geološki fakultet, Institut za hidrogeologiju u Beogradu, Geotermalni institut u Grockoj i Kantonalna opservatorija u Nojšatelu u Švajcarskoj. Istraživanjima su pokazali da je količina akumulirane energije toplih voda ispod mačvanske ravnice srazmerna moći 300 milijardi litara nafte ili tri biliona kilovata struje.
Prva istraživanja počela su osamdesetih godina u Dublju, odmah pošto su, kopajući arteski bunar, na dubini od 178 metara radnici otkrili vodu temperature 40 stepeni. Najverovatnija hipoteza, koju su postavili profesori Rudarskog fakulteta. Bila je da je reč o prisustvu kolektora sa veoma zagrejanim vodama usled izuzetno tanke Zemljine kore, od svega 25 kilometara.
Geotermalnu vodu u Bogatiću godinama koristi „divlja“ banja „Jokin grab“, nastala na privatnom imanju, nedaleko od jedne od eksperimentalnih bušotina. Pohode je ljudi iz čitave Srbije jer veruju da leči kožne bolesti, hipertenziju i reumatizam.
Terme u Salšu Noćajskom
U Salašu Noćajskom, takođe, postoji zatvoreni bazen „Plava zvezda“, na kojem se u toploj vodi može uživati i u vreme velikih snegova.
Mačvanske terme poseduju izuzetno visok nivo podzemnih voda, a vodovodom je pokrivena tek varošica Bogatić. Meštani gusto naseljenih sela, snabdevaju se iz bunara, koji su ugroženi brojnim septičkim jamama. Čak su i pojedini stari bunari pretvoreni u septičke jame, što je potencijalni izvor zaraze. Nitrati, opet, potiču od intenzivne poljoprivredne proizvodnje i imaju tendenciju rasta.
Iz osam bušotina termomineralne vode u Mačvi svakodnevno na površinu izađe energija koja se može porediti sa 63 tone tečnog goriva. Milioni evra otekli su nepovrat za blizu četiri decenije otkad su istraživanja pokazala da Mačva leži na toploj vodi.
Jedinu korist imali su meštani koji ovde šure svinje, što se vidi po svežim tragovima i ostacima u blizini bušotine. Oni koji nose vodu u balonima da bi kod kuće lečili bolne zglobove.
Ali, od ove godine sve će biti drugačije jer je u Bogatiću završena izgradnja daljinskog sistema grejanja na hidrogeotermalnu energiju. Ovom energijom će se u varošici zagrevati osam objekata javne namene.